Godišnji pregled - 2008.

Godišnji pregled investicionih fondova u Srbiji http://www.fotorola.com/uploads/6419711689.jpg


Svi fondovi su u 2008. godini uspeli da ostvare svoj osnovni cilj, a to je da imaju bolje rezultate od indeksa. Godina je bila izuzetno loša za ulagače, ali i za fondove, jer su imali značajan odliv. Verovatno će sva društva za upravljanje imati gubitak u ovoj poslovnoj godini, jer jednostavno je vrlo mala imovina od koje treba da se naplate naknade za upravljanje, dok su uplate bile minimalne. Isplate su bile masovne, ali tu je zakonsko ograničenje od 1%, a kao što je već pomenuto, imovina vrlo mala.

Najbolje rezultate ostvario je fond Delta Plus, koji je jedini balansirani fond u obuhvaćenoj tabeli. U tabeli se nalaze fondovi koji su poslovali tokom cele 2008. godine. U međuvremenu se pojavilo nekoliko novih fondova. Jedan fond, AC fondovi, je u istoj godini počeo sa radom, a krajem godine i prestao, isplativši svoje malobrojne ulagače.

Ukupne brojke govore da je iz fondova isplaćeno skoro milijardu dinara, dok je još 2 milijarde izbubljeno padom vrednosti hartija koje fondovi poseduju.

2008. godina će verovatno biti upamćena kao jedna od najgorih u istoriji srpske berze, odnosno, trenutno i jeste najgora koju smo imali u ne tako dugoj istoriji. Sa druge strane, akcije, a time i investicione jedinice fondova su vrlo povoljne za kupovinu.

Investicioni Fondovi - otvoreni, zatvoreni, privatni

U zavisnosti od kriterijuma podele, kao i stepena razvijenosti finansijskog tržišta, postoje različite vrste investicionih fondova. Tako prema organizacionoj formi i načinu poslovanja, sve investicione fondove možemo podeliti u tri osnovna tipa:

1. Otvoreni investicioni fondovi,
2. Zatvoreni investicioni fondovi i
3. Privatni investicioni fondovi.

Otvoreni fond (u literaturi se često sreće izraz i uzajamni investicion fond) funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda. Karakteristika otvorenih investicionih fondova je u tome što sredstva člana fonda nisu oročena. Član u svakom trenutku može, podnošenjem naloga za otkup investicionih jedinica, raspolagati svojim sredstvima, a fond je dužan da, najkasnije u roku od 5 dana izvrši isplatu u korist člana fonda.

Zatvoreni fondovi funkcionišu kao otvorena akcionarska društva tako što prikupljaju novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude. Kada je javna ponuda završena, investitori koji su kupili akcije fonda istima mogu trgovati na organizovanom tržištu po tržišnoj ceni koja može biti niža ili viša od vrednosti imovine fonda. Društvo za upravljanje je dužno da uvrsti svoje akcije organizovano tržište u roku od 3 dana od dana prijema rešenja o izdavanju. Pored hartija od vrednosti u koje ulažu otvoreni fondovi, zatvoreni fondovi mogu ulagati i u nekretnine kao i u privredna društva kojima se ne trguje na organizovanom tržištu pa mogu biti rizičniji od otvorenih fondova.

Privatni fond je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošcu. Ovi fondovi nemaju ograničenja prilikom ulaganja i namenjeni su profesionalnim investitorima, pa je samim tim minimalni ulog 50.000 eura.

Dakle, kod nas po našem Zakonu o investicionim fondovima, postoje ove tri vrste investicionih fondova. Sa druge strane pak, u svetu mnogo razvijenije industrije investicionih fondova postoje drugačije podele. Naravno, ako uzmemo u obzir samu činjenicu da su prvi investicioni fondovi nastali pre skoro 100 godina na tlu današnje Velike Britanije i SAD-a, kao i da je njihovo finansijsko tržište daleko snažnije, onda je i opravdano zašto su ove institucije vremenom mutirale u različite vrste i podvrste.

Investicioni fondovi se takođe mogu klasifikovati i prema orijentaciji ka pojedinim segmentima finansijskog tržišta, primenjenoj portolio politici, samom načinu investiranja, ročnosti hartija od vrednosti u koje fond investira svoju imovinu, kao i drugim kriterijumima.

Tako recimo prema načinu investiranja postoje samo dve vrste fondova: otvoreni (amer.engl. open-end funds, mutual funds; brit. engl. unit trust) i zatvoreni (amer.engl. closed-end funds; brit.engl. investment trust).

Prema ročnosti hartija u koje fond ulaže imamo: investicioni fondove tržišta novca (engl. money market funds) i investicione fondove tržišta kapitala (engl. long-term funds).

Investicioni fondovi tržišta novca su fondovi koji ulažu svoju imovinu u kratkoročne hartije od vrednosti i najslični su štednji i samim tim su jedna alternativa reciom polaganja depozita u banci.

Investicioni fondovi tržišta kapitala ulažu pak u dugoročne hartije od vrednosti, i kao takvi se dalje mogu podeliti u: fondove akcija, fondove obveznica i hibridne fondove.

Fondovi akcija (engl. equity funds) ili akcijski fondovi svoju imovinu plasiraju kroz obične i preferencijalne akcije. Njih takođe opet možemo podeliti u fondove koji ulažu u prvoklasne akcije, prinosne akcije, rastuće akcije, akcije pojedinih industrijskih sektora i sl. Ovo je velika grupa investicionih fondova, u okviru koje imamo još podgrupa. Na preimer, postoji kategorizacija po teritoriji, pa tako postoje američki, kanadski, evropski, daleko istočni fondovi itd.

Fondovi obveznica (engl. bond funds) imovinu investiraju u dugoročne obveznice države, lokalnih organa uprave, korporacija itd. Investicioni cilj ove vrste fondova je ostvarivanje prihoda kroz investiranja u različite vrste obveznica.

Hibridni fondovi (engl. hybrid funds) kako sam naziv govori, su kombinacija prethodna dva fonda i ulažu podjednako i u akcije i u obveznice.

Verovatno ste čitajući literaturu vezanu za investicione fondove susretali izraz REIT fondovi (engl. real-estate investment trust), koji po organizacionoj formi i načinu poslovanja pripadaju zatvorenim investicionim fondovima. Kod nas ih obično prevode kao fondove nekretnina ili nekretninski fondovi.

Postoje i hedž fondovi (engl. Hedge funds) koji po svojoj prirodi predstavljaju privatna investiciona partnerstva namenjena isključivo profesionalnim i iskusnim investitorima, jer spadaju i u jako rizične oblike finansijskih trgovina. Imovina ovih fondova uglavnom se investira u izvedene finansijske instrumente (kao što su opcije, fjučersi i sl.), i na tržištima onih zemalja koje se zbog svoje ekonomske i političke nestabilnosti svrstavaju u kategorije visokog rizika.

Takođe, postoje i fondovi rizičnog ulaganja kapitala i svoja prikupljena sredstva uglavnom ulažu u nova, mlada preduzeća u razvoju, za koja se po oceni menadžmenta fonda očekuje značajan razvoj. A ono što je specifično za ovu vrstu i što je čini drugačijom od ostalih je i to da investitori, koji svoja sredstva investiraju kroz ove fondove, ostvaruju i upravljačka prava u preduzećima gde su sredstva fonda plasirana. Naime, reč je o fondovima rizičnog kapitala, ondnosno engl. Venture Funds.

Takođe postoje i fondovi rasta (engl. Growth funds) kojima je cilj da ostvare rast vrednosti portfolia, potom su tu prinosni fondovi (engl. Income funds) čiji je cilj ostvarivanje prihoda, balansirani fondovi ( engl. Balance funds) koji nastoje da povežu prethodna dva cilja kroz svoj portfolio, tj. i rast vrednosti kapitala i visok prihod i ne treba ih mešati sa Asset Allocation Funds, jer ovi fondovi sadrže u sebi elemente i Income i Equities fondova, pa su u tom pogledu slični.

Kombinovani fondovi su oni fondovi čiji investicioni cilj predstavlja kombinaciju dugoročnih ulaganja u one kompanije za koje se očekuje ubrzani razvoj poslovanja, kao i investiranje u one hartije od vrednosti za koje se očekuje kontinuirani prihod u budućem periodu, a po osnovu kamata i dividendi.

Razvijena tržišta karakteriše i grupa indeksnih fondova, koji prate kretanja na tržištu određenog indeksa akcija. Samim tim za ove fondove je karakteristično da naplaćuju manju upravljačku proviziju investitorima, jer njihova ulaganja ne zahtevaju veće angažovanje specijalizovanih finansijskih stručnjaka analitičara, jer su investicione odluke bazirane na strukturi određenog indeksa. Postoje i fondovi raznih specijalnosti za koje je karakteristično da obično minimum 25 odsto ukupnog investicionog kapitala investiraju u određene privredne sektore i globalni fondovi (engl. Global funds), koji ulažu u domaće i inostrane hartije od vrednosti, a dobit koju ostvare isplaćuju akcionarima fonda.

Društvo za upravljanje investicionim fondovima može upravljati sa više fondova, pa tako se danas susrećemo i sa skupom fondova, tzv. familijom fondova (engl. family funds). Razvijenost investicionih fondova na zapadu dovela je i do pojave tzv. «kišobrana fondova» (engl. umbrella funds), tj. asocijacije fondova u kojoj svaki od investicionih fondova predstavlja entitet, odnosno celinu za sebe i najčešće ima sasvim različite investicione ciljeve od drugih fondova u udruženju.

Vreme investicionih fondova u Srbiji tek dolazi i nadajmo se da ćemo sa stabilizacijom ekonomskih i političkih kretanja, povećanjem stranih direktnih investicija i istovremenim razvojem finansijskog tržišta, uticati na razvoj industrije investicionih fondova. Takođe, treba podići i nivo svesti stanovništva naše zemlje o pojavi i načinu funkcionisanja investicionih fondova, kao alternativnom novom obliku dugoročne štednje.

Autor: Irma Ahmetović
Izvor: Investicioni-fondovi.com

Adresa Belex Club foruma http://www.aikb.net/forum.htm

Akcije,hartije od vrednosti...

Specijalisti za hartije od vrednosti,
Market mejkeri (market maker) su posebni i veoma poželjni učesnici u trgovanju hartijama od vrednosti. To su oni članovi berze koji ispunjavaju zakonske uslove za obavljanje market mejking poslova, i koji istovremeno prihvataju uslove market mejkinga koje je ustanovila berza čiji su član. Oni sa berzom potpisuju ugovor kojim se i formalno obavezuju na obavljanje market mejking poslova. Od ostalih učesnika u trgovanju market mejkeri se razlikuju po tome što istovremeno ispostavljaju kupovne i prodajne dilerske naloge za određenu hartiju u kontinuiranom trgovanju, utvrđenu ugovorom o market mejkingu. Na nekim tržištima nazivaju ih specijalistima, a mogu se uporediti i sa trgovcima devizama, koji za istu valutu daju dvostruku kotaciju - kupovni i prodajni kurs. Za razliku od njih, market mejkeri trguju određenom hartijom od vrednosti za koju imaju dozvolu, ispostavljajući takođe dvostruku kotaciju - prodajnu i kupovnu cenu.

Pravila igre,
Osnovni princip market mejkinga je da se na najlikvidnijim hartijama od vrednosti, koje su i najatraktivnije za tu vrstu poslova, maksimalno ograniči raspon, dok je nelikvidnijim akcijama omogućen veći spred kupovnih i prodajnih cena, kako bi se povećala atraktivnost za potencijalne market mejkere. Te vrednosti naravno predstavljaju dozvoljene granice, a market mejker ima mogućnost da se kreće u okviru tih granica. Glavna odlika market mejkera ogleda se u tome što na tržištu oni služe kao katalizatori trgovanja. Istovremenom kotacijom kupovine i prodaje, oni sprečavaju da zainteresovani prodavac ili kupac na nelikvidnom tržištu dođe u situaciju da bude usamljen na jednoj od trgovačkih strana. Time oni doprinose povećanju likvidnosti na konkretnoj hartiji, a posledično utiču na porast likvidnosti i prometa na čitavom tržištu, što i jeste njihova osnovna uloga. Naravno, postavlja se i pitanje interesa i cilja samog market mejkera. Iako njegovo delovanje pozitivno utiče na likvidnost tržišta, njegovo delovanje nije filantropskog karaktera, već se motivi, kao i kod svih učesnika na finansijskom tržištu, nalaze u mogućnostima ostvarivanja profita. Za ove učesnike u trgovanju razlika između kupovne i prodajne cene, tj. spred (raspon cene), osnovni je izvor zarade, a kako bi se sprečile zloupotrebe, maksimalan dozvoljen raspon cene ograničen je postavljenim uslovima berze.

Upravni odbor Beogradske berze doneo je krajem januara odluku kojom su utvrđeni kriterijumi i uslovi za market mejking hartijama od vrednosti kao i pravila za market mejkere koji su zainteresovani za obavljanje tih poslova. Kako bi se napravila distinkcija izmedju tržišnih materijala kojima se frekventno i u velikom obimu trguje u odnosu na neaktivnije hartije, propisani su kriterijumi koji hartije svrstavaju u kvalitativne segmente. Na osnovu ostvarenih rezultata pravi se rang lista koja stavlja u uporedni pregled akcije kojima se ostvaruje visok nivo prometa, kao i akcije sa visokom frekvencijom transakcija. Klasifikacija je neophodna za određivanje likvidonosnog nivoa kom određena hartija pripada, i kojoj se u tom smislu, dodeljuju prava i obaveze za market mejkera. U zavisnosti od tog nivoa, market mejker ima različita prava u smislu veličine maksimalnog dozvoljenog spreda, i minimalne količine akcija u nalozima koje ispostavlja u knjigu naloga na kupovnoj i prodajnoj strani. To znači da atraktivnost tržišnog materijala, direktno utiče na ograničenja koja se propisuju market mejkeru.

Sa druge strane i izdavaocima hartija od vrednosti u interesu je postojanje market mejkera, pre svega zato što oni svojim delovanjem omogućavaju da se na hartiji odredi veći broj cena tokom trgovačkog dana, odnosno tokom određenog vremenskog perioda. Time se dobija veći broj referentnih cena koje određuju trenutnu vrednost neke akcije, odnosno i samog preduzeća. Povećana frekventnost trgovanja smanjuje volatilnost hartije, što znači da se dnevni skokovi i padovi kreću u okviru manjih ekstremnih vrednosti i realnije predstavljaju odnos investitora prema tržišnom materijalu. Iz tog razloga, u slučaju zainteresovanosti market mejkera za delovanje na njihovim akcijama, preduzeća su stimulisana da sa vanberzanskog tržišta uključe svoje akcije na listing A ili B (standard ili prajm market) Beogradske berze, jer vreme koje su market mejkeri u obavezi da provedu na trgovačkoj tabli raste sa nivoom tržišta na koji su uključene hartije izdavaoca. Najmanje obaveza odnosi se na hartije kojima se trguje na vanberzanskom tržištu, dok obavezna vremenska zastupljenost market mejkera raste kada je reč o akcijama na standard i prajm marketu do nivoa od dve trećine ukupnog trajanja kontinuiranog trgovanja.

Pogodnost za članove koji se opredele za vršenje poslova market mejkera ogleda se u smanjenju nivoa provizije berze, za transakcije koje obavljaju u svojstvu market mejkera, a takođe postoje i određeni vidovi zaštite market mejkera od velikog dnevnog obima trgovanja na hartiji od vrednosti. U takvim situacijama postoji mogućnost da se market mejker pre vremena povuče sa tržišta iako nije ispunio neophodnu vremensku zastupljenost u okviru jednog berzanskog sastanka. Market mejkeri su korisni za svako tržište, jer se zahvaljujući aktivnostima ubrzavaju procesi na tržištima kapitala, povećava promet i smanjuje raspon cena na pojedinačnim hartijama od vrednosti. Sistemom pozitivne povratne sprege, povećanje likvidnosti tržišta dovodi do većeg broja hartija koje su atraktivne za poslove market mejkinga, što podiže nivo konkurencije među samim market mejkerima. Krajnji efekat je smanjivanje raspona cena i povećanje likvidnosti, od čega korist imaju svi učesnici na tržištu kapitala.

Adresa Belex Club foruma http://www.aikb.net/forum.htm

Belex Club - Ekonomski forum

Belex club - Ekonomski forum ima preko 800 clanova preko 16000 napisanih
clanaka.Namenjen je kako strucnjacima tako i onima koji tek ulaze
u trgovanje na berzi ili ulaganje svog novca u neku hartiju od
vrednosti.


Belex club teme :

1. Akcije fun cluba...Sve o trzistu hartija od vrednosti, opis kompanija sa Beogradske berze.
2. Berza,ekonomija,finansije...Sve sto ima veze sa ekonomijom uopste.
3. Fondovi...Sve u vezi ulaganja u Fondove i pracenje stanja.
4. Razno...Teme koje imaju veze s Berzom.
5. Edukacija...Zakoni, pravila, zanimljivosti.
6. Pre nego sto ode u zaborav...
7. Deponija...Bude i nečeg zanimljivog.
8. Glasacka kutija...Ovde mozete pokrenuti bilo koju temu na glasanje.
9. Bar street...Mesto namenjeno zabavi forumasa.
10.Politika...Dnevna,domaca,strana.
11.Pitanja i predlozi...Pravila,opcije na forumu i sl.
12.Upoznaj svoju domovinu...Posveceno gradovima u Srbiji i znacajnim manifestacijama.
13.Table...Arhiva tabli.


Adresa Belex Club foruma http://www.aikb.net/forum.htm